Kada sam dobio na čitanje roman „Ukleta Rovensija“, mladog i anonimnog pisca Stefana Đakića, bilo mi je odmah jasno da se radi o ambicioznom, dobro potkovanom, a nadasve talentovanom piscu. Ovo nisam napisao tek tako. Naime, ako vam jedno delo drži pažnju sve vreme dok ga čitate, pa u tom čitanju preskočite i svoj obrok, onda to delo i te kako zaslužuje da se visoko oceni.
Kada autor u svom delu vrlo detaljno do čak najsitnijih detalja, prikazuje i ljude i mesta i radnju zbivanja, čitaoci će se složiti da je to odlika svih velikih pisaca. Ne znam da li je mladi pisac Stefan Đakić znao da kada se pišu velika dela da je potrebno uložiti mnogo truda i odricanja da bi se dao svoj maksimum, ali znam da je pišući ovaj roman imao kosmičko nadahnuće.
Roman je napisan u devet poglavlja i svako poglavlje čini jednu zasebnu, a opet jedinstvenu celinu. Čitaoci koji vole dramska dešavanja, kao i epsku fantastiku (kraća verzija), u ovom romanu će dok ga budu čitali, osetiti tu čudnu draž koja se javlja dok s nestrpljenjem iščekuju nastavak.
Engleski akademik Džon Ronald Rejel Tolkin, napisao je roman epske fantastike „Gospodar prstenova“. O popularnosti ovog romana ne treba previše diskutovati, jer čitalačka javnost je umela da prepozna delo vrhunskog umetnika, te samim tim ga zasluženo stavila na sam tron svetskih dešavanja. Naravno da ovo veliko Tolkinovo delo ne može da se poredi sa delom koje je napisao mladi Stefan Đakić iz više razloga, ali namerno sam dao poređenje sa njim jer sam čitajući „Ukletu Rovensiju“, osetio isto ono uzbuđenje kao i prilikom čitanja Tolkinovog romana „Gospodar prstenova“. Tolkinova trilogija „Gospodar prstenova“ ima 1290 napisanih strana, Đakićev roman „Ukleta Rovensija“ ima oko 150 strana, ali u razgovoru sa mladim piscem saznao sam da je počeo da piše nastavak „Uklete Rovensije“ što je odlična i mudra odluka, jer kraj romana ostavlja osećaj neispričane priče.
Kada je 2015. Godine anonimna spisateljica Pola Hokins objavila svoj debitantski roman „Devojka iz voza“, gde je za samo par meseci napravila pravu svetsku senzaciju prodavši stotine hiljada primeraka ovog vrsnog trilera, nije mogla ni sanjati o velikoj popularnosti koju će steći, gde su vrsni kritičari bili jednoglasni u oceni da je rođena nova Agata Kristi. 2016. Godine roman je ekranizovan, što samo dokazuje da i pisci koji nisu poznati široj javnosti i te kako mogu da se popnu na sam tron svetske popularnosti. Ovim sam hteo da poručim, kako izdavačima, tako i široj čitalačkoj publici da pročitaju ovaj roman i uvere se da se prave vrednosti kad-tad pokažu na svetlost dana. Na nama je da damo svoj sud, u ovom slučaju lično smatram da ovo delo treba pozitivno oceniti. Mladom piscu Stefanu Đakiću, poželeo bih još ovakvih i sličnih ostvarenja, a moja poruka za njega bila bi: „Veruj u ono što radiš i ne daj da tvoj trud propadne zalud“.
Branko Stanković, predsednik USKOR-a
Roman prvenac Stefana Đakića, ,,Ukleta Rovensija”, zaokupirao mi je pažnju poslednjih nekoliko dana. Kao čitaoca me ne krasi dugačka istorija čitanja priča o kraljevstvima i intrigama u istim, te je ova knjiga zasigurno bila izlazak iz zone komfora.
Kraljevina Rovensija, sa svim svojim dinastijama i isprepletanim sudbinama nas u svega stotinak strana uvlači u svoj svet. U njemu, klupko se počinje odvijati od momenta kada jedan kralj odluči da uda svoju kćer, svodeći odluku na dvoboj drvenim mačevima između dvojice potencijalnih verenika. Ovaj početak nas uvodi u rapidni razvitak daljih događaja. Autor jednostavnim stilom opisuje taj razvoj i ističe pojedine karakteristike likova, uklapajući sve ove deliće u priču o izdaji, ljubavi i osveti. Knjiga teče poput dramskog teksta i drži čitaoca budnim dok je sam pisac direktan, i u toj direktnosti se čas prepoznaje satira, čas, možda na prvi pogled neprimetna, životna istina.
Iako sam osetila potrebu za produbljenijim opisima, borba dobra i zla koju knjiga stvara isticanjem zla pojedinih likova i kontrastiranjem tog zla sa dobrim, držala me je u neizvesnosti do samog kraja. Ova povremena jednodimenzionalnost me je definitivno navela na razmišljanje o ljudskoj ćudi i ostavila mi je prostor za maštanje. Prostor za analizu ljudskih poriva, skrivenih želja i namera. Zaključila sam da, čitajući ovo delo, ne bi bilo čudno nekoga od likova prepoznati i u sopstvenom životu, nakon iznenadne spoznaje da isti principi mogu krasiti i svet koji je plod nečije mašte i onaj u kome živimo. Upravo u spajanju ova dva sveta leži kvalitet datog dela.
Ono što je realno, Stefan plasira u davni, istorijski kontekst, koristeći kao okvir fabule nešto što je savremenom svetu izmešteno iz svakodnevice, a vezu sa čitaocima održava opšteprisutnom dinamičnošću dela. Divno je videti njegovu hrabrost i odlučnost u ovom poduhvatu.
Milica Đorđević, Knjigatron